ТЕОРИЈСКИ КОНЦЕПТИ О ЦИЉЕВИМА И СВРСИ КАЖЊАВАЊА

Сажетак

Теоретски концепти о циљевима и сврси кажњавања учинилаца кривичних дела јављају се још код античких мислилаца и представљају питања која и данас окупирају савремену филозофију, филозофију права, кривично право, пенологију, социологију и друге науке. Иако су у основи питања филозофског карактера, теорије о циљевима и сврси кажњавања имају директну импликацију у нормативној сфери јер преовлађујући теоретски дискурс постаје основа кажњавања, а циљ и сврха прокламовани ставовима одређене теорије (теорија) постају основна казнене реакције на криминално понашање. Из тог разлога врло је важно разумети основне поставке учења и теорија о циљевима и сврси кажњавања, доминантним учењима у упоредном праву и разноврсности прокламованих циљева, изучаваних у циљу утврђивања делотворности у спречавању вршења кривичних дела, смањењу стопа криминалитета и заштити друштва од криминалног понашања. У најдиректнијој вези са питањима циљева и сврхе кажњавања налазе се питања и објашњења основа права државе да кажњава (ius puniendi) јер је, у највећој мери, опредељивање за један концепт објашњења основа права државе да казни усмеравало целокупан дискурс теоретских објашњења циљева и сврхе кажњавања. Идеја аутора у овом раду је да представи основне поставке апсолутних (ретрибутивних), релативних (утилитаристичких) и мешовитих теорија о циљевима и сврси казни како би се, у савременом периоду и пред савременим изазовима, једноставније разумела идеја о комплексној, поливалентној, функцији и природи казне, што је од посебног значаја за разумевање потенцијалне ефикасности у сузбијању и контроли криминалитета.