САВРЕМЕНИ АСПЕКТИ ГРАЂАНСКОПРАВНЕ САНКЦИЈЕ

Даница Кабашић

Аутори

Даница Кабашић Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Правни факултет https://orcid.org/0000-0003-4846-5168

Кључне речи:

грађанскоправна санкција, имовинска санкција, накнада штете, реституција, сатисфакција

Сажетак

Почетак и развој института грађанскоправне санкције као средства принуде у циљу очувања друштвених вредности, постојаћег поретка, и додатног обезбеђења правног односа, датира још из обичајног права, преко римског права и до данашњег дана прошао је кроз различите фазе у којима се мењао значај и смисао. Теоријске и практичне потребе за јасним појмовним одређивањем грађанскоправне санкције и празнине које постоје у савременом праву су довољан подстицај за сваки покушај да се на том плану нешто промени. Данас се грађанскоправна санкција остварује као вид правноорганизоване принуде која се врши над одговорним лицем да би се лична неимовинска добра и имовина другог лица довели у стање у којем би се највероватније налазили да нису угрожени и, или, повређени. Циљ грађанскоправне санкције разликује се од циља санкције у другим сферама права. Када је и исте садржине, санкција није казна, јер јој смисао није да лице против којег се примењује казни зато што је извршио недопуштену радњу, већ да успостави угрожено, нарушено или повређено право титулара, другим речима циљ је довођење личних неимовинских добара и имовине у оно стање у ком би се највероватније налазила да није дошло до наступања одређених околности. Међутим, намеће се питање да ли реституција, као грађанскоправна санкција, представља увек најправичније решење, и у ситуацијама када се повређује јавни поредак, принудни прописи или добри обичаји?

Референце

Антић, О. Наследно право, једанаесто издање, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2011;;

Буковац, П. Функције правичне новчане накнаде у хрватском одштетном праву, Зборник Правног факултета Свеучилиштва у Ријеци, научни рад, в. 37, Ријека, 2016;

Водинелић, В. В. Грађанско право, Увод у грађанско право и општи део грађанског права, Београд, 2012;

Караникић Мирић, М. Одмеравање накнаде штете према вредности коју је ствар имала за оштећеника, научни рад, Анали Правног факултета Београд, Београд, 2011;

Кнежевић, М. Општа правила о одговорности, Право - теорија и пракса 2010, вол. 27, бр. 5-6, стр. 42-61, Универзитет у Крагујевцу, Економски факултет, Крагујевац, 2000;

Ковачевић Куштримовић, Р., Лазић, М. Увод у грађанско право, друго издање, Ниш, 2011;

Лазић, Ђ. Правна природа мере одузимања имовинске користи и њен практични значај, Анали Правног факултета Универзитета у Београду, Београд, 1986;

Миловић, М. Судски пенали у светлу новог Закона о извршном поступку, Право и привреда, вол. 37, 2000;

Николић, Ж. Д. Грађанскоправна санкција – генеза, еволуција и савремени појам, Нови Сад: Правни факултет, Центар за издавачку делатност, Нови Сад, 1995;

Николић, Д. Казнена накнада штете, Научни рад, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, вол. 37., Нови Сад, 2003;

Перовић, С. Извршење уговорних обавеза и одговорност за неизвршење, Зборник радова Актуалности грађанског и трговачког законодавства и правне праксе, бр. 6, Мостар 2008, стр. 5-13, Мостар, 2008;

Радишић, Ј. Разграничење имовинске и неимовинске штете, Анали Правног факултета Београд, Београд, 1998;

Салма, Ј. Правне особине грађанско-правне одговорности, разграничење грађанско-правне од кривично-правне одговорности, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2008, вол. 42, бр. 1-2, Нови Сад, 2008;

Чукић, З. Уговорна казна, Право - теорија и пракса, вол. 19, бр. 2, Универзитет Привредна академија - Правни факултет за привреду и правосуђе, Нови Сад, 2002.

Закон о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93, „Сл. лист СЦГ”, бр. 1/2003 - Уставна повеља и „Сл. гласник РС”, бр. 18/2020).