БАЛФУРОВА ДЕКЛАРАЦИЈА И ВАШИНГТОНСКИ СПОРАЗУМ, СРБИЈА И ИЗРАЕЛ
DOI:
https://doi.org/10.63177/ppf.012025.18Ključne reči:
Балфурова декларација, Вашингтонски споразум, Србија, Израел, САДApstrakt
У чланку се прави приказ српско-израелских односа само кроз две тачке у историји. Реч је о два документа која су кључна за израелску, али и за српску дипломатску историју, Балфурова декларација и Вашингтонски споразум. Један документ је донет у другој деценији двадесетог века, а други на почетку треће деценије двадесет и првог века. Први документ говори о потреби да се на територији тадашње Палестине оснује јеврејска држава, а други је, када су јеврејски интереси у питању, сконцентрисан на признање Израела од још једне територије са муслиманском већином и на њено признање Јерусалима за главни гарад Израела. То признање Јерусалима за главни град државе Израел долази први пут у историји, од управо једнe такве територије.
Када је у питању Србија, Балфурова декларација је била начин да се прогнана Србија солидарише са Старозаветним, прогањаним народом који је имао потребу да формира своју модерну државу на подручју где је настала Старозаветна израелска држава. Тиме је Краљевина Србија постала прва држава која се након Велике Британије сагласила са оправданошћу израелског циља да на подручју тадашње Палестине формира државу Израел. То је био обострани српски и израелски интерес. Тиме је Србија учвршћивала свој морални и политички углед у тадашњем свету, али и јачала политичке везе са Британијом и јеврејским фактором.
Када је реч о Вашингтонском споразуму јасно се примећује остварење израелских интереса.
Дакле, значај Србије се, када су у питању ови документи и њихове последице, налази на потпуно супротним позицијама када је реч о израелским интересима. Али и када је реч о српским интересима.
Reference
Вујовић, О. 2022, Популизам и рађање Империје - Цезар и његово политичко наслеђе, Политичка ревија 1/71;
Вујовић, О. 2025, Природа проблема угрожености верских права Срба и српског наслеђа на Космету, Праћење стања људских права на Косову и Метохији за период март 2024. – март 2025. године, Косовска Митровица 2025;
Зарковић, В. 2019, Стара Србија у жижи интересовања аустроугарске и руске дипломатије на прелазу из XIX у XX век, Зборник радова Правног факултета у Приштини 2019;
Мировић, Д. 2020, Вашингтонски споразум 2020., Српска правна мисао 1/53;
Мировић, Д. 2021, Конзервативна и нова ремедијална теорија сецесије у међународном јавном праву и покушај сецесије такозваног Косова, Зборник радова Правног факултета у Приштини 2021;
Станковић, У. 2022, Кривичноправна терминологија у држави Првог српског устанка, Зборник радова Правног факултета у Приштини 2022;
Ivanković, M. 2006, Odlazak jevrejskih izbeglica – žrtava Holokausta iz evropskih zemalja za Palestinu preko teritorije Jugoslavije 1946-1947. godine, Tokovi istorije 3/2006;

