О ПРЕКОМЕРНОМ ОШТЕЋЕЊУ (У ИШЧЕКИВАЊУ ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ)
Кључне речи:
начело еквивалентности, прекомерно оштећење, оштећење преко половине, несразмера вредности престација, метод утврђивања несразмере вредности престацијаСажетак
У Преднацрту грађанског законика Републике Србије једно од алтернативно одређених решења је понуђено у делу који се односи на прекомерно оштећење, као конкретно средство заштите начела еквивалентности. Одређење тачне мере одступања која изискује заштиту сложено је питање и законодавац путем прекомерног оштећења покушава дати адекватан одговор. У том циљу Преднацрт садржи две опције: основна, подразумева примену оштећења преко половине, док алтернативна предлаже задржавање постојећег решења садржаног у Закону о облигационим односима уз извесна додатна прецизирања. На први поглед би се рекло да то представља изненађење, међутим, оба решења су позната нашем праву. Иако суштински означавају идентичан правни институт, постоје значајне разлике међу њима. Пре доношења ЗОО-а, оштећење преко половине се примењивало путем правила аустријског и српског грађанског законика, која су предвиђала тачно одређен степен несразмере у висини од 1/2 цене. Затим, у периоду од педесетих до краја седамдесетих година двадесетог века посебна правила важила су за промет непокретности у друштвеној својини, која нису дозвољавала никакво одступање, тј. захтевана је апсолутна еквивалентност. Ступањем на снагу ЗОО-а, уместо оштећења преко половине уводи се прекомерно оштећење где је степен одступања означен као „очигледна несразмера“. На први поглед лако уочљиве нормативне разлике нису једине, појавила су се бројна питања у вези са применом ових правила, а најгласнија су се односила на то да ли је прекомерно оштећење мана воље, односно да ли је акт супротан јавном поретку.
Референце
Аранђеловић Драгољуб, Основи облигационог права с нарочитим освртом на Грађански законик Краљевине Србије, Београд 1936.
Антић Оливер, Облигационо право, Београд 2012.
Вагнер Љубомир, „Прекомерно оштећење (laesio enormis)“, Гласник Адвокатске Коморе за АП Војводину, Нови Сад, број 4, 1957.
Влада Републике Србије – Комисија за израду Грађанског законика, Грађански законик Републике Србије, Радни текст припремљен за јавну расправу, са алтернативним предлозима, Београд 2015.
Николић Душан, Увод у систем грађанског права, Нови Сад 2016.
Павловић Ђорђе, О обвезностима и уговорима уопште, Београд 1896, репринт Београд 2014.
Пајтић Бојан, Радовановић Сања, Дудаш Атила, Облигационо право, Нови Сад 2018.
Перовић Слободан, Забрањени уговори, Београд 1975.
Перовић Слободан, Облигационо право – књига прва, Београд 1981.
Радоњић Новица, „Несразмера уговорних обавеза као реалност из clausule laesio enormis у Закону о облигационимодносима“, Гласник Адвокатске Коморе Војводине, НовиСад, број, 11, 1981.
Салма Јожеф, Облигационо право, Нови Сад 2009.
Салма Јожеф, Прекомерно оштећење у облигационоправним уговорима – магистарски рад, Нови Сад 1976.
Царић Славко, „Оштећење преко половине“, Гласник Адвокатске Коморе у АП Војводини, Нови Сад, број 1, 1962.
Шаркић Срђан, Поповић Драгољуб, Велики правни системи и кодификације, НовиСад 2014.
Zimmermann Reinhard, The Law of Obligations, Roman Foundations of the Civilian Tradition, Oxford 1996.
Hasenöhrl Victor, Das Oesterreichische Obligationenrecht in systematischer Darstellung mit Einschluss der Handels- und wechselrechtlichen Lehren, Wien 1899.
Правни извори:
Закон о облигационим односима „Сл. лист СФРЈ“, бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, „Сл. лист СРЈ“, бр. 31/93 и „Сл. лист СЦГ“, бр. 1/2003 – Уставна повеља.
Закон о промету друштвених средстава основних организација удруженог рада „Службени гласник СФРЈ“, бр. 22/73.
Закон о промету земљишта и зграда „Службени гласник ФНРЈ“ број 26/54.
Закон о промету непокретности СР Србије „Службени гласник СРС“ број 15/74.
Грађански законик Kраљевине Србије који обухвата текст од 11. марта 1844. године са изменама и допунама, а чија се правила примењују на основу Закона о неважности правних прописа донетих пре 6. Априла 1941. године и за време непријатељске окупације, текст преузет из правне базе Paragraf Lex.
Устав СФРЈ „Службени лист Социјалистичке Федеративне Републике Југославије“, година XIX, број 14, Београд, среда, 10. април 1963.
Allgemeines Burgerliches Gesetzbuch für die deutschen Erbländer, превео на српски језик Др. Драгољуб Аранђеловић, под називом Aустријски грађански законик, Београд, 1906.
Code civil, Translated by Georges ROUHETTE, Professor of Law, with the assistance of Dr Anne ROUHETTE-BERTON, Assistant Professor of English.
