ПОЛОЖАЈ СПЦ И СРПСКОГ СТАНОВНИШТВА У НДХ
Кључне речи:
СПЦ, Срби, Хрвати, усташе, геноцид, православљеСажетак
Након избијања Другог светског рата и напада Немачке на Краљевину Југославију долази до једностраног проглашења независности Хрватске 10. априла 1941. године. Формирање НДХ одмах су подржале Немачка и Италија. Међутим, оно што ће се десити СПЦ и српском становништву на територији НДХ превазилази и најстрашније слутње. Власти новоформиране државе су решиле да се обрачунају са СПЦ и Србима на својој територији. Забрањена је употреба ћирилице, а термин православна вера замењен је термином „грчко–источна вјера“. Хрватске власти су одмах након формирања државе кренуле да убијају и протерују свештенство СПЦ, а становништво да убијају или преводе на католицизам. У овом раду ће бити приказан однос хрватске усташке власти према православном свештенству, али и српском народу. Приказаћемо и реалну опасност од употребе термина „усташе“ без наглашавања да се ради о Хрватима који су се налазили на власти у моменту формирања НДХ и о Хрватима који су спроводили антисрпску политику убијајући и протерујући српско становништво. За приказивање наведених чињеница користићемо историјски, статистички, упоредни и социолошки метод.
Референце
Вељко Ђуричић Мишина, „Српскаправославнацрква у НДХ 1941-1945. године“, DIJAM – M – pres, Ветерник, 2002;
Виктор Новак, „МAGNUM CRIMEN“, Нова књига, Београд 1986;
Владимир Умељић, „ПРОМЕНА ПАРАДИГМЕ У НЕМАЧКОЈ ИСТОРИЈСКОЈ НАУЦИ : У ХРВАТСКОЈ ДРЖАВИ 1941 – 1945. НИЈЕ ИЗВРШЕН ГЕНОЦИД НАД СРБИМА?“, http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0352-5732/2012/0352-57321241523U.pdf, Приступљено: 23. 11. 2021;
Ђоко Слијепчевић, „ИСТОРИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ 3“, CATENA MUNDI, Београд, 2008;
Ђуро Аралица, „Усташки покољ Срба у цркви у Глини“, Музеј жртава геноцида, Београд, 2010;
Извештај Светог Архијерејског Синода Светом Архијерејском Сабору од 1947. године, СЕРБИА И КОМЕНТАРИ 1991., Задужбина Милоша Црњанског;
Лазар Лукајић, „ФРАТРИ И УСТАШЕ КОЉУ, Злочини и сведоци“, Фонд за истраживање геноцида, Београд, 2005;
Марко Атлагић, „Хрватски научници и државници фалсификатори броја жртава концентрационог логора Јасеновац из времена НДХ 1941 – 1945. године“, Напредак – часопис за политичку теорију и праксу, вол. 1 број 2. Београд, 2020;
Милан Булајић, „Јасеновац, улога Ватикана у нацистичкој Хрватској“, Фонд за истраживање геноцида, Београд, 2002;
Радослав Гаћиновић, „Усташки концентрациони логори“, Политичка ревија, вол. 60 број 02/2019, Београд, 2019;
Танасије Маринковић, „Такозвана Независна држава Хрватска“, Зборник радова Правног факултета у Београду ПРАВНИ ПОРЕДАК НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ,, Универзитет у Београду, Правни факултет, Београд, 2018.
