НЕЗАКОНИТ ОТКАЗ УГОВОРА О РАДУ -ВРАЋАЊЕ ЗАПОСЛЕНОГ НА РАД КАО ВИД ПРИНУДНОГ ОСТВАРИВАЊА НЕНОВЧАНОГ ПОТРАЖИВАЊА -
Кључне речи:
отказ уговора о раду, последице незаконитог отказа уговора о раду, враћање запосленог на рад, принудно извршењеСажетак
Престанак радног односа, посебно уколико долази од стране послодавца доводи до невољне запослености. Иако се националним и међународним правним инструментима предвиђају механизми заштите запослених и ваљани разлози за престанак радног односа, послодавци неретко на незаконит начин отказују уговоре о раду запосленима. И кроз историју радног права отказ је представљао најјачи инструмент у рукама имаоца средстава за производњу, којим је он могао без икаквих последица да се ослободи друге уговорне стране, али данас послодавац сноси правне последице незаконитог отказа уговора о раду. Позитивноправним Законом о раду је као правна последица предвиђено: враћање запосленог на рад, накнада штете и уплата доприноса обавезног социјалног осигурања. У раду ће бити анализиран институт враћања запосленог на рад, посебно у случају када послодавац не поступи добровољно по налогу суда да врати запосленог на рад, већ је потребно да запослени, као извршни поверилац, своје право оствари принудним путем.
Референце
Брковић Р., Урдаревић Б., Антић А., Практикум за радно и социјално право, “Сл. гласник РС”, Крагујевац, 2016.
Боранијашевић В., Перић Ковачевић С., „Поступак извршења ради враћања запосленог на рад”, Право и привреда, Број 7-9, Београд, 2018.
Ивошевић З., Ивошевић М., Коментар Закона о раду, треће измењено и допуњено издање, према стању законодавства од 1. априла 2016. године, са одабраним подзаконским прописима, судском праксом и обрасцима за примену прописа, „Сл. гласник РС“, Београд, 2016.
Јовановић П., Радно право, Правни факултет у Новом Саду, Нови Сад, 2012.
Мисаиловић Ј., „Накнада штете као последица незаконитог отказа уговора о раду у праву Велике Британије и Републике Србије“, Страни правни живот, бр. 3, 2018.
Ковачевић Љ., Правна субординација у радном односу и њене границе, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2013.
Перић Ковачевић С., „Незаконит престанак радног односа, правне последице пресуде у радном спору, Тематски зборник, Научно истраживачки пројекат: "Начела добре владавине – начело правне сигурности и начело правичности", Правни факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, 2017.
Станковић Г., Боранијашевић В., Право извршења и право обезбеђења, прво издање, Правни факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Косовска Митровица, 2017.
Пресуда Апелационог суда у Београду Гж1. 5508/10 од 14. јула 2010. године.
Пресуда Апелационог суда у Београду Гж1. 6227/10 од 15.12.2010. године.
Решење Вишег суда у Новом Саду, посл. Број Гжи-187/2018 од 28.03.2018. године. којим је потврђено решење Основног суда у Новом Саду посл. Бр. 11-120/18 од 09.01.2018. године.
Врховни суд Србије, Окружни суд у Београду, Извршење судских одлука, Београд, Палата правде, 01. и 02. јуни 2000. године.
Закон о парничном поступку, „Сл. Гласник РС“ бр. 72/2011, 49/2013 – одлука УС, 74/2013 - одлука УС, 55/2014, 87/2018 и 18/2020, у даљем тексту ЗПП.
Закон о извршењу и обезбеђењу „Сл. гласник РС“, бр. 106/2015, 106/2016 и 113/2017-аутентично тумачење, у даљем тексту ЗИО.
Закон о раду, „Службени гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 32/2013, 75/2014, 12/2017 – одлука УС 113/2017, 95/2018 – аутентично тумачење.
Закон о изменама и допунама Закона о раду , „Сл. гласник РС“, бр. 75/14.
Закон о ратификацији Конвенције Међународне организације рада број 158 о престанку радног односа на иницијативу послодавца, „Сл. лист СФРЈ“ – Међународни уговори, бр. 4/84 и 7/91.
Универзална декларација о правима човека, усвојена и проглашена резолуцијом Уједињених нација 217 (III), од 10. децембра 1948. године.
Устав Републике Србије „Службени гласник РС“ бр. 98/2006.
