ПРЕХРАМБЕНИ СУВЕРЕНИТЕТ И АГРОЕКОЛОГИЈА У ФУНКЦИЈИ ОДРЖИВОГ РУРАЛНОГ РАЗВОЈА СРБИЈЕ
Кључне речи:
прехрамбени суверенитет, агроекологија, индустријска пољопривредна производња, право на храну, одрживи рурални развој.Сажетак
Предмет рада су прехрамбени суверенитет и агроекологија, као алтернативни пољопривредно-прехрамбени системи, усмерени на одрживи развој малих пољопривредних произвођача. Ови прехрамбени системи су се развијали ради спречавања штетних последица садашњег преовладавајућег индустријског, односно корпоративног начина производње хране, а те последице се могу испољавати у виду: перманентне глади и неухрањенности на светском (глобалном) нивоу, повећања сиромаштва, уништавања животне средине и здравља људи, у виду експанзије климатске кризе, као и губитка биодиверзитета. Србија се данас налази пред изазовом: како заштити ситне пољопривредне произвођаче и подстицати прехрамбени суверенитет и агроекологију, уз истовремено омогућавање индустријске производње великих агросистема, чији су инвеститори странци. Јачањем прехрамбеног суверенитета и агроекологије омогућава се малим пољопривредним произвођачима и потрошачима у локалној заједници да стекну демократску контролу над факторима производње хране и експлоатацијом природних ресурса (земљишта, вода, шума и др.), а истовремено и смањење руралног сиромаштва, стварање нових послова, пораст прихода, побољшање исхране и здравља људи.
Циљ рада јесте да се сагледа право странаца да стичу својину над пољопривредним земљиштем у Србији, затим да се укаже на потребу да се уз одрживи прехрамбени суверенитет и агроекологију заштите и побољшају положаји малих пољопривредних произвођача и становништва у руралним подручјима, као и да се очувају природни ресурси и побољшају исхрана и здравље људи. Како су проблеми руралног развоја Србије готово једнаки проблемима у другим земљама, закључак је да је примена прехрамбеног суверенитета и агроекологије у Србији потребна, пожељна и оправдана.
Референце
Владан Угреновић, Владимир Филиповић, Агроеколошке мере – шта морате да знате о њима, Портал Планета Земља. Извор: https://plodnazemlja.com
Даница Бошњак, Весна Родић, Компаративна анализа трошкова производње основних ратарских усева у Војводини, Економика пољопривреде, 2010.
Doina Popusoi, Agroekologija kao odgovor na globalnu prehrambenu i klimatsku krizu, Green European Journal, На сајту: www.greeneuropeanjournal.eu/content/uploads/pdf/.
Dragica Božić, Petar Munćan, Family farms, The factors of agricultural development in Serbia, Edited by D. Tomić, M. Ševarlić, Development of agriculture and rural areas in Central and Eastern Europe, Serbian Association of Agricultural Economics, Novi Sad, 2007.
Guillaume Cros, Poljoprivreda nakon COVIDA-19: Agroekologija je rešenje za naše ekološke izazove i sigurnost opskrbe hranom, Evropski odbor regija, на сајту: https://cor.europa.eu.
Ђуро Ерцеговић и група аутора, Техничко-технолошки аспекти примене машина и оруђа за уређење земљишта по површини и дубини, Пољопривредна техника, бр.2, Пољопривредни факултет, Београд, 2008.
Закон о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту, Сл. гласник РС, бр. 80/17.
Закон о пољопривредном земљишту, ”Сл. гласник РС” бр. 62/2006, 65/2008, 41/2009, 112/2015.
Закон о потврђивању Споразума о стабилизацији и придруживању између Европске заједнице и њених чланица са једне стране, и Републике Србије са друге стране, ”Службени гласник – Међународни уговори” бр. 83/2008.
Закон о спољнотрговинском пословању ”Сл. гласник РС” бр. 36/2009, 36/2011.
Јелена Бировљев, Бојан Матковски, Биљана Четковић, Пољопривреда и заштита животне средине Србије у функцији прилагођавања заједничкој аграрној политици Европске уније, Анали Економског факултета у Суботици, 51 (2), 2014.
Јелена Карапанџин, Весна Родић, Агроеколошке праксе у Војводини, Агроекономика, 46/73, Пољопривредни факултет, Нови Сад, 2017.
Љиљана Буквић, Странци пречицом до пољопривредног земљишта, Данас, 08.2017.
Миладин Шеварлић, Студија Пољопривредно земљиште у Републици Србији, Републички завод за статистику, Београд, 2015.
Мирјана Докумановић, Прехрамбени суверенитет и агроекологија из перспективе људских права и заштите животне средине, Зборник радова међународног научног скупа, Универзитет Привредна академија, Правни факултет за привредну и правосуђе, Нови Сад, 2019.
Oranice (ne)dostupne strancima, на: www.poljoprivrednik.net.
Попис пољопривреде 2012, Пољопривреда у Републици Србији, РЗЗС, Београд, 2013.
Предлог закона о измени и допунама Закона о пољопривредном земљишту, Влада Републике Србије: www.srbija.gov.rs.
Петар Чекеровац, Да ли се приватизацијом губи суверенитет?, на: htps://talas. rs.
Саша Петровић, Прехрамбени суверенитет у контаксту Србије, оквир за критичку анализу система производње хране, Београд, АМА – Центар за негу човека и природе, Београд, 2019.
Славка Митровић, Допринос пољопривреде у развоју Србије, Универзитет у Приштини, Пољопривредни факултет, Лешак, 2016.
Славка Митровић, Александра Митровић, Љубомир Митровић, Задругарство као нова парадигма одрживог развоја руралних подручја у Србији, Ecologica, 28 (101), 2021, стр. 86.
Станислав Зекић, Бојан Малтовски, Зана Клеут, Анализа агроеколошких индикатора у Србији и земљама Европске уније, Анали Економског факултета у Суботици, Vol. 54, број 39/2018.
Стратегија пољопривреде и руралног развоја Републике Србије за период 2014-2024. године, Службени гласник РС, бр. 85/2014.
UN Human Right Council, Report submitted by the Special Reporteur on the right to food, Oliver De Schutter – Final report:The Transformative Potential of the right to Food, of 24th of january 2014, A/HRC/25-57.
