ЗАШТИТА ГРОБОВА У СРЕДЊОВЕКОВНОМ СРПСКОМ ПРАВУ, СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ЧЛ. 20 ДУШАНОВОГ ЗАКОНИКА

Ђорђе Степић

Аутори

Ђорђе Степић Правни факултет Универзитета у Београду https://orcid.org/0009-0004-0422-9686

Кључне речи:

Српско средњовековно право, Ромејско право, Заштита гробова, Народна религија, Душаново законодавство

Сажетак

Правна заштита гробова, као места последњег покоја, присутна је од најранијих времена. У римском праву, биле су прописане посебно строге казне против нарушавања гробних места. Слично је чинило и ромејско – ту су, пак, хришћански утицаји на право водили заштити гробова са верског аспекта, као и имовинској неповредивости гробних места, на основу римских узора. Овакве норме биће пресађене и у српско право, кроз Законоправило Светога Саве и Душаново законодавство. Поред тога, један члан Душановог Законика тицаће се заштите гробова у склопу борбе против остатака нехришћанских обичаја.

У досадашњој науци је норма поменутог члана 20. Душановог законика анализирана у контексту борбе против празноверица и „народне религије“, те посматрана као логично распоређена у део Законика који уређује црквене прописе, те државно-црквене односе. Међутим, у домаћој (правној) историографији заступљен је и став да је реч о још једном преузимању из ромејског узора – конкретно, из правила о нарушиоцима гробова, која се налазе у Скраћеној синтагми Матије Властара.

Кроз језичку анализу, довођење у везу са ранијим правним споменицима, нормативно проматрање структуре норме (диспозиције и санкције), те кроз циљно тумачење правила из члана 20. ДЗ и поређење са његовим наводним узором, рад има за циљ да покаже да се у претходном случају ради о норми која је самосталан законодавни подухват, заснованој и на установама обичајног права, која је настала услед борбе државе и цркве против старинских, неправославних веровања.

Референце

Богдановић, Д. 1979. Крмчија Светога Саве. У: Ђурић, В. Међународни научни скуп „Сава Немањић – Свети Сава: историја и предање. Београд: Српска академија наука и уметности.

Бубало, Ђ. (прир.). 2010. Душанов законик. Београд: Завод за уџбенике – Службени гласник;

Властар, М. 2013. Синтагма (прир. Суботин-Голубовић, Т.). Београд: Српска академија наука и уметности, Одељење друштвених наука;

Вотсон, А. 2010. Правни транспланти: приступ упоредном праву. 2. изд. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду;

Ђорђевић, Т. 2019. Вампир и друга бића у нашем народном веровању и предању. Ниш: Талија издаваштво;

Кркљуш, Љ. 2002. Правна историја српског народа. Нови Сад: Прометеј;

Марковић, Б. 2007. Јустинијанов закон. Средњовековна византијско-српска правна компилација Београд: Српска академија наука и уметности, Одељење друштвених наука – Извори српског права XV;

Мирковић, З. 2017. Српска правна историја. Београд: Правни факултет, Центар за издаваштво и информисање;

Михаљчић, Р. и Павковић, Н. Ф. 1999. Вукодлак, вампир. У: Ћирковић, С. и Михаљчић, Р. (прир.). Лексикон српског средњег века. Београд: Knowledge, стр. 108-109;

Михаљчић, Р. 1999. Вражда. У: Ћирковић, С. и Михаљчић, Р. (прир.). Лексикон српског средњег века. Београд: Knowledge, стр. 106-107;

Николић, Д. 2012. Закон судњи људем – најстарији словенски правни споменик. Зборник радова Правног факултета у Нишу, стр. 29-38;

Новаковић, С. 1898. Законик Стефана Душана цара српског 1349 и 1354. Београд: Задужбина Илије М. Коларца;

Новаковић, С. 1907. Матије Властара Синтагмат, Београд: Српска краљевска академија;

Полојац, М. 2017. Путеви рецепције римско-византијског права у средњовековно српско право: скрнављење гробова и цркава, Зборник Матице српске за класичне студије 19, стр. 161-186;

Полојац, М. 2020. Повреда гроба – некад и сад. У: Душко Челић, Правна традиција и интегративни процеси. Косовска Митровица: Правни факултет Универзитета у Приштини, стр 35-54;

Павковић, Н. Ф. 2005. Народна религија у Законику и времену цара Душана. У: Ћирковић, С. и Чавошки, К. Законик цара Стефана Душана: зборник радова са научног скупа одржаног 3. октобра 2000., поводом 650 година од проглашења. Београд: Српска академија наука и уметности, стр. 37 -55:

Павковић, Н. Ф. 1999. Празноверице. У: Ћирковић, С. и Михаљчић, Р. (прир.). Лексикон српског средњег века. Београд: Knowledge, стр. 571-572;

Петровић М. (прир. и прев.). 2004. Законоправило Светога Cаве на српско-словенском и српском језику 1, Краљево: Манастир Жича;

Петровић М. (прир. и прев.). 2021. Законоправило Светога Cаве на српско-словенском и српском језику 2, Београд: Миодраг Петровић.

Радојчић, Н. 1960. Законик цара Стефана Душана 1349 и 1354. Београд: Српска академија наука и уметности;

Радојчић, Н. 1951. Душанов законик и византиско право. У: Радојчић, Н., Зборник у част шесте стогодишњице Законика цара Душана. Београд: Српска академија наука, стр. 45-78;

Соловјев, А. В. 1928. Законодавство Стефана Душана, цара Срба и Грка. Скопље - Београд: Скопско научно друштво;

Соловјев, А. В. 1980. Законик цара Стефана Душана 1349. и 1354. године. Београд: Српска академија наука и уметности, Одељење друштвених наука – Извори српског права VI;

Stanimirović, V. 20164. Hrestomatija za uporednu pravnu tradiciju. Beograd: Univerzitet u Beogradu – Pravni Fakultet, Centar za izdavaštvo i informisanje;

Стјепановић, С. и Глигић, С. (прир.). 2013. Сарајевски препис Законоправила Светог Саве из XIV вијека. Добрун: Дабар – Издавачка кућа Митрополије дабробосанске;

Тарановски, Т. 2020. Историја српског права у Немањићкој држави. Део 2, Историја кривичног права. Београд: Талија издаваштво.

Троицки, С. 1953. „Црквено-политичка идеологија Светосавске крмчије и Властареве синтагмеˮ, Глас САН Одељењa друштвених наука, ССХII, стр. 155-206;

Флорински, Т. 1888. Памятники законодателъной дѣятельности Душана Царя Сербовъ и Грековъ. Кіевъ: Университет Св. Владиміра;

Чворовић, З. 2021. Право и православље. Београд: Catena mundi;

Šarkić, S. 2021. History of Serbian Medieval Law. Leiden – Boston: Brill.