НОВА ГЕОПОЛИТИЧКА ВРЕМЕНА И БЕЗБЕДНОСТ СРПСКОГ НАРОДА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ТОКОМ ПРОЦЕСА ʻНОРМАЛИЗАЦИЈЕ ОДНОСАʼ БЕОГРАДА И ПРИШТИНЕ

Đorđe Radovanović; Nemanja Andjelokovic

Аутори

Ђорђе Радовановић Filozofski fakultet Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitroivic
Немања Анђелковић

Кључне речи:

Косово и Метохија, „нормализација односа“, (не)безбедност српске заједнице, Београд и Приштина, Србија и Косово

Сажетак

Нема никакве сумње да смо савременици краја западноцентричне (американоцентричне) слике света а да на светској политичкој сцени ступају нови играчи и простори. На овакав закључак упућују многобројни показатељи, од кризе неолиберализма, преко демографске кризе, до краха једног псеудокултурног модела који је изгубио некадашњу привлачност за остатак света (концепт Америке као идеје). У средишту „новог вишеполарног света“ поново је „евроазијскоафрички континент“ с новим – старим актерима, и њиховим перцепцијама светске картографије. Намера овог рада је да најпре, на основу материјала добијеног применом методе полуструктурисаног дубинског интервјуа, анализира међуетничке односе (посматрано из угла српске заједнице), током периода ʻнормализације односаʼ Београда и Приштине, чија је сврха била да допринесе општој безбедности, посебно српској ʻмањиниʼ и коначном помирењу сукобљених страна. Анализом материјала поткрепљеног одговарајућом литературом и изворима, у раду се тврди да је процес тзв. нормализације односа до садашњег тренутка његове реализације, искоришћен за геостратешки и геоекономски експанзионизам албанске етничке групације, оствареног уз благонаклоност и подршку евро-америчких носиоца безбедности на Космету под чијом медијацијом се и вршио дијалог. Добијени резултати у складу су са чињеницом да је српска заједница, чија безбедност је премда осигурана међународним уговорима са Западним гарантијама, и даље објект етнички мотивисаног насиља услед чега бива изложена политичким, економским и социјалним притисцима. У том смислу у раду се указује и на нову могућност, која се у новим геополитиким временима пружа Србији посебно у одбрани Косова и Метохије и очувања националног суверенитета и интегритета државе.

Референце

Анђелковић, П. (2018). Расрбљавање српског народа и промена идентитета у глобализирајућем друштву. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 48(2), 87-106. https://doi.org/10.5937/zrffp48-16634;

Андреевич, Б. О. (2018). Пословоенные формы внешнего вмешательства в кризицнеы процессы на территории БиГ (1995-2008) и СРЮ (1999-2008). Диссертация на соискание ученой степени кандидата исторических наук. Институт славяноведения Российской академии наук. Доступно на: http://www.dslib.net/vseobwaja-istoria/poslevoennye-formy-vneshnego-vmeshatelstva-v-krizisnye-processy-na-territorii-big.html ;

Аћимовић, С. (2008). Анализа процеса и модела приватизације на Косову. Нова српска политичка мисао (05. мај). Доступно на: http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/analiza-procesa-i-modela-privatizacije-na-kosovu.html;

Beta, (2023). Arsenijević: Sa severa Kosova se odselilo više od 1.000 Srba, sad se i đaci masovno ispisuju. (25. jul). Dostupno na: https://beta.rs/content/187248-arsenijevic-sa-severa-kosova-se-odselilo-vise-od-1-000-srba-sad-se-i-daci-masovno-ispisuju;

Гаћиновић, Р. (2017). Национална безбедност као кључни фактор у функционисању модерне државе. Војно дело, 69(1), 87-97. https://doi.org/10.5937/vojdelo1701087G;

Глишин, В., Деспотовић, Љ. (2022). Геополитички и безбедносни аспекти косовско-метохијског чвора. Војно дело, 74(3), 3-16. https://doi.org/10.5937/vojdelo2203003G;

Деспотовић, Љ. (2019). Злочиначка агресија атлантиста на СР Југославију као пример асиметричног рата. Политика националне безбедности, 16(1), 75–87. https://doi.org/10.22182/pnb.1612019.4;

Димитријевић, Д. (2007). Привремена управа уједињених нација на Косову и Метохији и заштита имовинских права. Теме, 31(3), 473-510. https://www.researchgate.net/publication/323226389;

Димитријевић, Б., Џелетовић, М. (2022). Рат у Украјини и промене глобалног економског система. Социолошки преглед, 56(3), 763-796. https://doi.org/10.5937/socpreg56-40104;

Дугин, А. (2008). Мистерије Евроазије. Београд: Логос;

Ђукић, С. (2018). Међнародна безбедност и међународне организације у међународним односима савременог света. Војно дело, 70(4), 49-67. http://dx.doi.org/10.5937/vojdelo1804049D;

Ђурић, М. (2019). Извештај Канцеларије за Косово и Метохију. Доступно на: http://ftp.nspm.rs/dokumenti/izvestaj-za-potrebe-odrzavanja-dvadeset-druge-posebne-sednice-narodne-skupstine-republike-srbije/stampa.html;

Ђурић, В. (2014). Бриселски споразум - поново смишљене смутње. Српска политичка мисао, 46(4), 159-180;

Ђурковић, М. (2014). Европске интеграције Србије између нормативи-зма и геополитике. Култура полиса, XI(посебно издање), 89-107. https://kpolisa.com/index.php/kp/article/view/1225;

Đukanović, D. (2013). Odnosi između Beograda i Prištine: od tehničkog do političkog dijaloga. Biblid, 65(3), 365-385. DOI: 10.2298/MEDJP1303365D;

Ејдус, Ф. (2012). Међународна безбедност: теорије, сектори и нивои. Беогад: Службени гласник;

Зечевић, Д., Драговић, Р. (2015). Владика Теодосије: Приштина хоће да окупира српске светиње. Новости, (25. октобар). Преузето са: https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:573443-Vladika-Teodosije-Pristina-hoce-da-okupira-srpske-svetinje;

Илић, П. (2012). О дефинисању и дефиницијама националне безбедности. Војно дело, 64(2), 123-138. Преузето са: https://www.researchgate.net/publication/313109544;

Јанев, И. (2013). Бриселски споразум и проблем виртуелног признања Косова и Метохије. Српска политичка мисао, 42(4), 287-309. https://doi.org/10.22182/spm.4242013.15;

Ковач, М. (2003). Стратегијска и доктринарна документа националне безбедности -Теоријске основе. Београд: Свет књиге;

Костић, М. (2016). Концепт безбедности. Војно дело, 68(7), 68-84. https://doi.org/10.5937/vojdelo1607068K;

Kosovo online, (2023). Veliko iseljavanje Srba sa Kosova izvesno ukoliko se nastavi teror Kurtija. (3. oktobar). Dostupno na: https://www.kosovo-online.com/vesti/politika/covic-veliko-iseljavanje-srba-sa-kosova-izvesno-ukoliko-se-nastavi-teror-kurtija-3;

Kosovo online, (2022). Loši potezi vlasti razlog za iseljenje 40.000 ljudi sa Kosova tokom 2021. (13. jul). Dostupno na: https://www.kosovo-online.com/vesti/politika/losi-potezi-vlasti-razlog-za-iseljenje-40000-ljudi-sa-kosova-tokom-2021-13-7-2022;

Кубурић, З. (2012). Српска православна црква на Косову и Метохији, између прошлости и будућности. У: Промене у друштвеној структури и покретљивости: тематски зборник, (ур. Д. Маринковић и С. Шљукић). Нови Сад: Филозофски факултет, 512-535;

Leštanin. B. (2017). Saradnja Ministarstva unutrašnjih poslova i međunarodnih snaga bezbednosti na Kosovu i Metohiji poseban osvrt na Policijsku upravu Kraljevo. NBP. Nauka, bezbednost, policija, 22(2), 61-78. https://doi.org/10.5937/nabepo22-11476;

Mijačić, D., Vlašković, V. (2022). Privatizacija na kosovu iz ugla srpske zajednice. Priština: Kosovska fondacija za otvoreno društvo. Elektronska verzija;

Мировић, Д. (2019). Бриселски споразум: хронологија и последице. Београд: Catena Mundi;

Митровић, Љ. (2022). Социолошке маргиналије на савремене теме (II). Нови Сад: Прометеј;

Mišev, G. (2020). State stability indicators in the globalized concept of security at the beginning of the 21st century. Vojno delo, 72(3), 5-17. https://doi.org/10.5937/vojdelo2003005M;

Николајевић, М., Секуловић, Д. (2023). Албанска национална армија почетком 21. века. Безбедност, Београд, 65(2), 132-151. https://doi.org/10.5937/bezbednost2302132N;

Политика, (2022). (08. април). За чланство у ЕУ 46 одсто грађана Србије. Доступно на: https://www.politika.rs/scc/clanak/504399/Za-clanstvo-u-EU-46-odsto-gradana-Srbije;

Попић, С. (2021). (Де)конструкција колективног идентитета на Косову и Метохији. Докторски рад. Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу;

Potkonjak, S. (2014). Teren za etnologe početnike. Zagreb: Hrvatsko etnološko društvo;

Proroković, D. Davidović, S. (2021). Pogled na Išingerov plan za status Kosova i Metohije: Srbija nije zapadna Nemačka. Argumenti – časopis za društvena/politička pitanja, 15(42), 185-195. https://argumenti.info/wp-content/uploads/2021/04/Argumenti42.pdf;

Радовановић, Ђ., Обрадовић, Ф. (2020). Од идеје до праксе; бриселски споразум и косовско-метохијска свакодневица. Баштина, 52, 351-363. https://doi.org/10.5937/bastina30-29157;

Радовановић, Ђ., Обрадовић, Ф. (2023). Социјално правна депривација интерно расељених и избеглих лица на Косову и Метохији у оквиру „Косовске кризе“. Српска баштина, VIII(1), 202-217;

Рапаић, С., Давидовић, С. (2019). Основна економска питања у односима Београда и Приштине. Српска политичка мисао, 65(3), 451-473. https://doi.org/10.22182/spm.6532019.20;

Резолуција 1244 СБ УН (1999). Доступно на: https://www.srbija.gov.rs/kosovo-metohija/19944;

Рељић, С. (2013). Сенка бриселског споразума над Републиком Српском – како се појам „издаја“ појавио у српском националном дискурсу. Политеиа, (6), 48-64. DOI https://doi.org/10.7251/POL1306047R;

Ристовић, С. (2019). Српска полиција и међународна полицијска сарадња – од почетка до европских интеграција. Безбедност, Београд, 61(2), 153-175. https://doi.org/10.5937/bezbednost1902153R;

Самарџић, С. (2008). Градња и разградња државе - Србија у суочењу са Европом од 2000. Београд: Филип Вишњић;

Самарџић, С. (2018). Трагедија Косова и Метохије. Београд: Catena Mundi;

Симовић, Д., Шурлан, Т. (2014). (Не)Правна природа Бриселског споразума. Српска политичка мисао, 46(4), 141-157. https://doi.org/10.22182/spm.4642014.8;

Сретовић, Д., Талијан, М., Бериша, Х. (2016). Савремени концепт безбедности. Војно дело, (68)1, 73-101. https://doi.org/10.5937/vojdelo1601073S;

Стојановић, Л. (2023). Улога моралне панике у креирању перцепције безбедности. Безбедност, Beograd, 65(3) 162-179. https://doi.org/10.5937/bezbednost2303162S;

Суботић, М. (2020). Ка „неславној“ завршници „косметског“ питања. Политичка ревија, 65(3), 127-154. https://doi.org/10.22182/pr.6532020.6;

Суботић, М. (2012). Косово и Европска унија; нова власт стара дилема. Национални интерес, 15(3), 217-238. https://doi.org/10.22182/ni.1532012.10;

Hofbauer, H. (2009). Eksperiment Kosovo; povratak kolonijalizma. Beograd: Albatros plus;