ПРАВНИ И ЧИЊЕНИЧНИ АСПЕКТ У СИТУАЦИЈАМА НЕСТАЛЕ ДЕЦЕ ИЗ ПОРОДИЛИШТА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Сажетак

Проблем нестале деце из породилишта у Републици Србији представља један од најконтроверзнијих и најболнијих феномена новије националне историје. Од седамдесетих година 20. века па све до почетка 2000-их, бројне породице износиле су тврдње да су им новорођена деца нестала у породилиштима, најчешће уз образложење здравствених радника да је беба преминула. Међутим, недостатак званичне документације, неусклађеност добијених информација, као и онемогућеност родитеља да виде тело наводно преминулог детета или присуствују сахрани, изазвали су оправдане сумње у постојање системског проблема проузрокованог евентуалним организованим криминалом. Нажалост, већина ових случајева до данас је остала нерасветљена, док је институционална одговорност у великој мери изостала.

            Циљ овог рада је да прикаже и анализира правни и чињенични оквир проблема нестале деце у породилиштима у Републици Србији. Рад се ослања на анализу релевантних прописа, судску праксу, званична докумената, медијских извора и сведочанстава родитеља укључујући и лично искуство аутора који је овакву трагедију доживео унутар породице. Посебна пажња посвећује се важећем законодавству, као и пресуди Европског суда за људска права у предмету Зорица Јовановић против Републике Србије, која је довела до доношења Закона о утврђивању чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Републици Србији.