ПРЕЛАЗНЕ ВЛАДЕ

Слободан ОРЛОВИЋ

doi:10.63177/zrpfpr.022025.01

Аутори

Слободан ОРЛОВИЋ Редовни професор, Универзитет у Новом Саду, Правни факултет, Република Србија https://orcid.org/0000-0002-9172-1254

##plugins.pubIds.doi.readerDisplayName##:

https://doi.org/10.63177/zrpfpr.022025.01

Кључне речи:

прелазна влада, технократе, устав, извршна власт.

Сажетак

У Републици Србији се током протеста (2024/25) после погибије 16 грађана у Новом Саду појавила идеја образовања прелазне владе као временски ограниченог органа који би се, уз остале послове извршне власти, приоритетно се старао о законитости поступка избора народних посланика. Предложена од опозиионих странака, идеја о прелазној влади није наишла на разумевање владајуће гарнитуре, нити су студенти, као носиоци протеста, показали благонаклоност за такав један орган.

Прелазна влада је обично привремена влада са одређеним бројем експерата (накада и свих) који се уобичајено називају технократама, а имају довољно стручности да помогну у превазилажењу најчешће економске или, уопште, политичке кризе. Србија је у после петооктобарским временима (2000) имала, углавном позитивно, искуство са краткотрајном прелазном владом.

Као примери различитих врста прелазних влада биће, поред српске, у основним цртицама описане прелазне владе Северне Македоније, Црне Горе и Италије.

Референце

Enver Abdullahi, „EU's approach in transitional justice in the Balkans: case study Macedonia“, https://unt.edu.mk/wp-content/uploads/2023/01/Book-procedeeings-in-Epoka-Coneference-4.pdf [1. октобар 2025. године].

Kurt Bassuener, „No Stability without Accountability–the West’s Responsibility in Macedonia“, Sarajevo 2015, http://www.democratizationpolicy.org/pdf/DPC%20Policy%20Paper%20-%20The%20West%27s%20Responsibility%20in%20Macedonia-1.pdf [1. октобар 2025. године].

Enver Abdullahi, „EU's approach in transitional justice in the Balkans: case study Macedonia“, https://unt.edu.mk/wp-content/uploads/2023/01/Book-procedeeings-in-Epoka-Coneference-4.pdf [1. октобар 2025. године].

Eri Bertsou, „Technocracy and Democracy: Friends or Foes?”, The Technocratic Challenge to Democracy (eds. Eri Bertsou and Daniele Caramani), 2020, London: Routledge, https://www.alexandria.unisg.ch/server/api/core/bitstreams/8db77667-4fff-4679-a452-cade1f6f5266/content [12. октобар 2025. године].

Miloš Brunclík, „The rise of technocratic cabinets“, Austrian Journal of Political Science, Vol. 44, Issue 3, 2015.

Vittorio Bufacchi and Simon Burgess, Italy since 1989: Events and Interpretations, London 1997.

Diego Garzia and Johannes Karremans, „Super Mario 2: comparing the technocrat-led Monti and Draghi governments in Italy“, Contemporary Italian Politics, 13.1, 2021.

Vladimir Goati, „The Nature of the Order and the October Overthrow in Serbia“, Revolution and Order: Serbia after October 2000.

Zagorka Golubović, „What We Have Found and Where We Should Head for: The Future of Democratic Transition in Serbia“, Revolution and Order: Serbia after October 2000 (eds. Ivana Spasić, Milan Subotić), Belgrade 2001.

Biljana Vankovska, “The Chimera of Colorful Revolution in Macedonia: Collective Action in the European Periphery”, Balkanologie - Revue d'études pluridisciplinaires, Vol. 15, No. 2, 2020, https://journals.openedition.org/balkanologie/2583 [2. октобар 2025. године].

Michelangelo Vercesi, „Trust in Strangers. Why Political Parties Rely on Non-Partisan Prime Ministers“, (presented at the workshop on The Selection of Rulers in Changing Democracies:Partisanship, Knowledge and Political Experience, University of Valencia, 1-2 December 2022), https://www.researchgate.net/profile/Michelangelo-Vercesi/publication/372187311_Trust_in_Strangers_Why_Political_Parties_Rely_on_Non-Partisan_Prime_Ministers/links/66a2951e75fcd863e5dacaac/Trust-in-Strangers-Why-Political-Parties-Rely-on-Non-Partisan-Prime-Ministers.pdf [10. октобар 2025. године].

Davide Vittori, et al., „Technocratic ministers in office in European countries (2000–2020): What’s new?”, Political Studies Review, Vol. 21, No. 4, 2023, https://orbilu.uni.lu/bitstream/10993/57602/1/Vittori_et_al_2023_PSR_pre_print.pdf [12. октобар 2025. године].

Diego Giannone and Adriano Cozzolino, „Politics by other means: an analysis of the discourses of Italian technocratic Prime Ministers“, Italian Political Science Review, 54.1, 2024.

Marco Improta, „Inside Technocracy: Features and Trajectories of Technocratic Ministers in Italy (1948-2021)“, Italian Political Science, Vol. 16, No. 3, 2021.

Damjan de Krnjevic-Miskovic, „Serbia's Prudent Revolution”, Journal of Democracy, Vol. 12, No. 3, 2001.

Elena Y. Meleshkina and Ilya A. Pomiguev, „The 'Situational Nationalism': A New Age of Nation and State Building in Montenegro?“, RUDN Journal of Political Science , Vol. 25, No. 4, 2023.

Silvia Merler, „Technocracy, Trust and Democracy: Evidence on Citizens’ Attitudes from a Natural Experiment in Italy“, Government and Opposition 56/2021.

Petra Schleiter and Edward Morgan-Jones, „Party government in Europe? Parliamentary and semi-presidential democracies compared, European Journal of Political Research, No. 48, 2009.

Sebastien Rojon et al., „Which political outsiders do Europeans prefer as ministers?“, European Political Science Review Vol. 15, No. 3, 2023.

Marijana Stamova, „The Republic of (North) Macedonia – the last decade”, Freedom-Journal for Peacebuilding and Transcultural Communication 7-8/2023, https://eprints.unite.edu.mk/1597/1/FREEDOM%202023%20FINAL-54-63.pdf [1. октобар 2025. године].

Adrian Waters, „The impact of EU state-building policies on the democratization process in Macedonia-a realist analysis“, Bezbednosni dijalozi 1/2021.

Zlatko Vujović and Ana Nenezić, „Montenegro in Crises: Navigating Political Turmoil and the Path to European Integration“, Südosteuropa Mitteilungen 2/2023, https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=1122105 [11. октобар 2025. године].

Gustavo Oliveira Teles de Menezes, „The Montenegro Identity and Statehood Question and the Formation of the Krivokapić Government”, Contemporary Southeastern Europe, Vol. 8, No. 1, 2021.

Freedom House, „Nations in Transit 2024 - North Macedonia“, Democracy 46/2024, https://www.ecoi.net/de/dokument/2107354.html [1. октобар 2025. године].

Ludger Helms, „Why do Parties Select Non-Partisan Ministers? The Paradox of Ministerial Selection in Austria“, Representation Vol. 59, No.3, 2023.

Christian Costamagna and Davide Denti, „The EU needs to step up its involvement in the political crisis in Macedonia“, South East Europe Blog, 2015, https://eprints.lse.ac.uk/80314/1/The%20EU%20needs%20to%20step%20up%20its%20involvement%20in%20the%20political%20crisis%20in%20Macedonia%20_%20LSEE%20Blog.pdf [1. октобар 2025. године].

Mihail Chiru and Zsolt Enyedi, „Who wants technocrats? A comparative study of citizen attitudes in nine young and consolidated democracies“, The British Journal of Politics and International Relations, Vol. 24, No. 1, 2022.