ПОРЕСКО- ИНОВАЦИОНА ПОЛИТИКА ЗЕЛЕНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У САВРЕМЕНОМ СИСТЕМУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
##plugins.pubIds.doi.readerDisplayName##:
https://doi.org/10.63177/ppf.012025.30Кључне речи:
пореска политика, иновације, зелене технологије, циркуларна економија, енергетска ефикасностСажетак
Аутор у овом раду разматра пореско-иновациону политику зелених технологија у савременом систему Републике Србије, као део шире стратегије преласка на одрживи развој и зелену економију. Кроз пореске олакшице, подстицаје за истраживање и развој, као и субвенције за иновативне пројекте, држава покушава да мотивише улагања у зелене технологије, енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије. Кључни документи попут Стратегије паметне специјализације, Интегрисаног националног енергетског и климатског плана и Зелене агенде за Западни Балкан дају стратешки оквир за ову политику. Постоје различити порески подстицаји, укључујући олакшице за стартапе и компаније које улажу у истраживање и развој, али је њихова примена још увек ограничена. Иновациони екосистем, уз подршку Фонда за иновациону делатност и научно-технолошких паркова, све више укључује пројекте из области зелене транзиције. Међутим, препреке попут бирократије, недовољне информисаности и ограниченог финансијског капацитета успоравају ширу имплементацију. За унапређење политике зелених технологија препоручује се увођење додатних пореских олакшица, боља координација јавног и приватног сектора, као и усклађивање са ЕУ климатским и фискалним стандардима. У целини, иако постоје позитивни помаци, пореско-иновациона политика Србије у области зелених технологија захтева даљу модернизацију, већу ефикасност и стратешки приступ.
Референце
Geels FW. (2004). From sectoral systems of innovation to socio-technical systems: insights about dynamics and change from sociology and institutional theory. Res Policy. 2004;33:911;
Gibbs D, O’Neill K. (2017). Future green economies and regional development: a research agenda. Reg Stud. 2017;51(1):169;
Ejdemo T, Söderholm P. (2015). Wind power, regional development and benefit-sharing: the case of northern Sweden. Renew Sust Energ Rev. 2015; 47:476–485;
Дамјановић, Д., Петровић, Г. (2023). Интелектуална својина као основ развоја дигиталне економије, Зборник радова Правног факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици;
Димитријевић, М. (2012). Порески подстицаји у функцији заштите животне средине, Зборник радова: Екологија и право, Београд;
Извештај о стратешкој процени утицаја на животну средину Стратегије заштите животне средине – Зелена Агенда за Републику Србију за период 2024 – 2033. године, Београд, август 2024;
Обреновић, С. (2022). Заштита енергетски угрожених потрошача кроз увођење категорије енергетског сиромаштва, Зборник радова Правног факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици;
Стратегија заштите животне средине – Зелена Агенда за Републику Србију за период 2024 – 2033. године, нацрт, Београд, септембар 2024
Harford T. Fifty things that made the modern economy. London: Little, Brown; 2017;
Закон о накнадама за коришћење јавних добара („Службени гласник РС“, бр. 95/2018, 49/2019 и 92/2023);
Закон о порезу на добит правних лица ("Службени. гласник РС", бр. 25/2001, 80/2002, 80/2002 - др. закон, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 - др. закон, 142/2014, 91/2015 - аутентично тумачење, 112/2015, 113/2017, 95/2018, 86/2019, 153/2020, 118/2021 и 94/2024).
