ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА КАО УЗРОК ДИСКРИМИНАЦИЈЕ У ПРАВУ ОСИГУРАЊА
##plugins.pubIds.doi.readerDisplayName##:
https://doi.org/10.63177/isc.2025.07Кључне речи:
осигурање, пристрасност, дискриминација, вештачка интелигенција, одговорност.Сажетак
Коришћење вештачке интелигенције (ВИ) у облику алгоритма за самоучење који је способан да реши понављајуће проблеме на основу доступних података, може довести до развоја системске девијације између моделирања и стварности. Дато одступање може довести до пристрасности у процесу доношења одлука. Овај рад има за циљ да представи феномен пристрасности изазване употребом ВИ у делатности осигурања у којој се осигуравачи у великој мери ослањају на ВИ. Будући да пристрасност има потенцијал да изазове дискриминацију и неједнак третман осигураника, аутори испитују национално законодавство у вези са забраном дискриминације како би утврдили у којој мери ови прописи треба да се примењују на пристрасност у осигурању и које потенцијалне санкције постоје за такво понашање. Додатно питање је питање одговорности за штету коју је ВИ проузроковала, што је захтевало анализу изван оквира националног законодавства и тражење одговора у новоусвојеном европском законодавству.
Референце
Arsenijević, B. 2023. Odgovornost za štetu od veštačke inteligencije. In: Petrović, Z. & Čolović, V. & Obradović, D. Prouzrokovanje štete, naknada štete i osiguranje. Beograd, Valjevo: Institut za uporedno pravo, Udruženje za odštetno pravo, Pravosudna akademija, pp. 135–155;
Avramov, D. & Jovanov, I. 2023. Sudijska (ne)pristrasnost i veštačka inteligencija. Strani pravni život, 2, pp. 161–177;
BaFin. 2017. IT-Kompetenz in der Geschäftsleitung, BaFin passt Entscheidungsmaßstäbe für Bestellung von ITSpezialisten zu Geschäftsleitern an. BaFin Journal, 12, pp. 15–18;
Bathaee, Y. 2018. The Artificial Intelligence Black Box and the Failure of Intent and Causation. Harvard Journal of Law and Technology. 31(2), pp. 890–938;
Ćeranić Perišić, J. 2025. Digital transformation: Regulation of Artificial Intelligence in the European Union. In: Kellerhals, A. & Baumgartner, T. & Ademi, F., European Integration in Times of Security Challenges. Zürich: EIZ Publishing, pp. 147–164;
Eubanks, V. 2018. Automating inequality. How high-tech tools profile, police, and punish the poor. New York: St. Martin’s Press;
Glintić, M. 2023. Korišćenje genetskih podataka u pravu osiguranja. In: Rajić Ćalić, J., Uporednopravni izazovi u savremenom pravu – In memoriam dr Stefan Andonović. Beograd, Kragujevac: Institut za uporedno pravo, Pravni fakultet Unverziteta u Kragujevcu, pp. 553–569;
Hastie, T.& Tibshirani, R. & Friedman, J. 2009. The Elements of Statistical Learning: Data Mining, Inference, and Prediction. Berlin: Springer;
Heinrichs, B. 2022. Discrimination in the age of artificial intelligence. AI and Society, 37(1), pp. 143-154;
Henkel, M. & Heck, T. & Göretz, J. 2018. Rewarding Fitness Tracking—The Communication and Promotion of Health Insurers’ Bonus Programs and the Use of Self-Tracking Data. In: Meiselwitz. G., Social Computing and Social Media. Technologies and Analytics. Berlin: Springer. pp. 28–49;
High-Level Expert Group on Artificial Intelligence, 2019. A Definition of Artificial Intelligence: Main Capabilities and Scientific Disciplines;
Karanikić Mirić, M. 2019. Objektivna odgovornost za štetu. Beograd: Službeni glasnik, Beograd;
Karner, E. & Koch, B. & Geistfeld, M. 2021. Comparative Law Study on Civil Liability for Artificial Intelligence. Luxembourg: European Commission, Publications Office of European Union;
Knežević Bojović, A. et al. 2013. Zabrana diskriminacije: odabrane presude Evropskog suda za ljudska prava i Evropskog suda pravde. Beograd: Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije;
Kolleck A. & Orwat C. 2020. Mögliche Diskriminierung durch algorithmische Entscheidungssysteme und maschinelles Lernen – ein Überblick. Berlin: Büro für Technikfolgen - Abschätzung beim Deutschen Bundestag;
Kuzminac, M. 2024. Razmatranje posredne i prenesene diskriminacije u sferi zapošljavanja i rada iz ugla prava Evropske unije. Strani pravni život, 1, pp. 15–37;
Lattimore, S. et al. 2020. Using Artificial Intelligence to Make Decisions: Addressing the Problem of Algorithmic Bias. Technical Paper. Sydney: Australian Human Rights Commission;
Martini, M. 2019. Blackbox Algorithmus– Grundfragen einer Regulierung Künstlicher Intelligenz. Berlin: Springer;
Martins, D., 2019. Enabling Non-technical Users to Query and Purchase Data. Doctoral Thesis. Münster: University of Münster;
Michie, D. 1991. Methodologies from Machine Learning in Data Analysis and Software. The Computer Journal, 34 (6), pp. 559–565;
Mihajlović, A. & Ćorić, V. 2024. Artificial Intelligence And Discrimination – Strenghts And Weaknesses Of The Current European Anti-Discrimination Legal Framework. In. Reljanović, M., Regional Law Review. Belgrade: Institute of Comparative Law, pp. 9–29;
Neff, G. & Nagy, P. 2016. Talking to Bots: Symbiotic Agency and the Case of Tay. International Journal of Communication. 10, pp. 4915–4931;
Ntoutsi, E. et al., Bias in data-driven artificial intelligence systems—An introductory survey. Wiley Interdisciplinary Reviews. 1–14;
Pasquale, F. 2015. The Black Box Society: The Secret Algorithms That Control Money and Information. Cambridge: Harvard University Press;
Pohlmann, P. et al. 2022. Künstliche Intelligenz, Bias und Versicherungen – Eine technische und rechtliche Analyse. Zeitschrift für die gesamte Versicherungswissenschaft, 11, pp. 135–175;
Petrović Tomić, N. & Glintić, M. 2024. The Hybridization of The Regulatory Framework Of Insurance Contract Law: Elements Of A New Setting. Annals of the Faculty of Law in Belgrade, 72(2), pp. 223–250;
Rejmaniak. R. 2021. Bias in Artificial Intelligence Systems. Bialystok Legal Studies, 26(3), pp. 25–42;
Rodrigues, R. 2020. Legal and Human Rights Issues of AI: Gaps, Challenges and Vulnerabilities. Journal of Responsible Technology. 4, pp. 1–36;
Spindler, G. 2016. Roboter, Automation, künstliche Intelligenz, selbst-steuernde Kfz – Braucht das Recht neue Haftungskategorien? Eine kritische Analyse möglicher Haftungsgrundlagen für autonome Steuerungen. Computer und Recht, 31(12), pp. 766–780;
Spindler, G. 2021. Der Vorschlag der EU-Kommission für eine Verordnung zur Regulierung der Künstlichen Intelligenz (KI-VO-E), Ansatz, Instrumente, Qualität und Kontext. Computer & Recht, 37, pp. 361–374;
van Bekkum, M. & Borgesius, F. Z. & Heskes, T. 2024. AI, insurance, discrimination and unfair differentiation. An overview and research agenda. Law, Innovation and Technology, pp. 1–28;
von Walter, A. 2019. Gedrosselte Intelligenz? Künstliche Intelligenz und der Datenschutz. Kommunikation und Recht, 7-8, pp. 21–24;
Council Directive 2000/43/EC of 29 June 2000 implementing the principle of equal treatment between persons irrespective of racial or ethnic origin, OJ L 180, 19.7.2000;
Constitution of the Republic of Serbia, „Official Gazette of the Republic of Serbia“, No. 98/2006, 115/2021;
Insurance Law, „Official Gazette of the Republic of Serbia“, No. 139/2014, 44/2021;
Law of Contract and Torts, „Official Gazette of the SFRY“, No. 29/78, 39/85, 45/89; Constitutional Court Decision, No. 57/89, „Official Gazette of the FRY“, No. 31/93, „Official Gazette of SCG“, No. 1/2003 – Constitutional Charter, „Official Gazette of the RS“, No. 18/2020;
Law on Prevention and Diagnosis of Genetic Diseases, Genetically Conditioned Anomalies and Rare Diseases, „Official Gazette of the Republic of Serbia“, No. 8/15;
Law on Prohibition of Discrimination, „Official Gazette of the Republic of Serbia“, No. 22/2009, 52/2021;
Law on Personal Data Protection,“Official Gazette of RS“, No. 87/2018;
Strategy for the Development of Artificial Intelligence in the Republic of Serbia for period 2025-2030, available at https://www.media.srbija.gov.rs/medsrp/dokumenti/strategy_artificial_intelligence.pdf.
