АСПЕКТИ ЗАШТИТЕ ПРАВА РАДНИКА У ЕРИ ДИГИТАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ: ПРИМЈЕР ЦРНА ГОРА

Милица АНЂЕЛИЋ; Никола АБРАМОВИЋ

doi:10.63177/mns.2025.17

Аутори

Милица АНЂЕЛИЋ Сарадник у настави, Универзитет „Адриатик“, Факултет за пословну економију и право Бар, Република Црна Гора
Никола АБРАМОВИЋ Доцент, Универзитет „Адриатик“, Факултет за пословну економију и право Бар, Република Црна Гора https://orcid.org/0000-0002-7865-3592

##plugins.pubIds.doi.readerDisplayName##:

https://doi.org/10.63177/mns.2025.17

Кључне речи:

радно право, дигитална економија, трендови пословања, заштита права

Сажетак

Радно право данашњице се суочава са трендом дигитализације, а радно право у корјену свог битисања најприје штити права радника. Уколико узмемо у обзир да ера дигитализаија траје већ деценију, а данас је у свом јеку, јасно је зашто треба ставити акценат на заштиту права радника када је ријеч о овом тренду. Са појавом и процватом вјештачке интелигенције, жива радна снага осјећа благу деградацију, те се треба осмислити начин како да горе наведено ни у ком случају не може замијенити нити угрозити раднике или њихова права, већ само и исључиво им служити. Ако бисмо дефинисали дигиталну економију рекли бисмо да је ријеч о економији која функционише путем дигиталне технологије, уз доминацију интернета. С обзиром да технологија и интернет готово на свим пољима узимају примат и свакако да се радна снага мора томе прилагођавати, права радника се исто тако морају адекватно штити. Радно право као такво уређује правни положај субјеката радног права, те мора бити синхронизовано са потребама самих радника и глобалног развоја технологије. Заштити права радника у вријеме капитализма у сваком случају је изазов, али заштити права радника онда када постоји бојазан да се жива радна снага може замијенити технологијом је свакако више од изазова.

Референце

Brynjolfsson, E., & McAfee, A. (2014). The second machine age: Work, progress, and prosperity in a time of brilliant technologies . W.W. Norton & Company;

De Stefano, V. (2016). The rise of the "just-in-time workforce": On-demand work, crowdwork, and labor protection in the "gig-economy". Comparative Labor Law & Policy Journal, 37 (3), 471-504;

Frey, C. B., & Osborne, M. A. (2017). The future of employment: How susceptible are jobs to computerisation? Technological Forecasting and Social Change, 114 , 254-280. https://doi.org/10.1016/j.techfore.2016.08.019;

International Labour Organization (ILO). (2021). World employment and social outlook: The role of digital labour platforms in transforming the world of work . https://www.ilo.org;

Messenger, J. C. (2020). Telework and remote work: The future of work in the digital economy. Conditions of Work and Employment Series, 114 . International Labour Organization;

Standing, G. (2011). The precariat: The new dangerous class . Bloomsbury Academic;

Vukčević, M., & Čekić, A. (2021). Challenges of labor law in the digital economy: A case study of Montenegro. Journal of Labor and Social Policy, 15 (2), 89-104;

Nadomak digitalne budučnosti za sve, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), 2020;

Senad R. Jašarević, Uticaj digitalizacije na radne odnose, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 4/2016;

Tijana R. Kovačević, Izazovi digitalizacije rada i zaštite ličnih podataka, Strani pravni život, 2/2023;

Đorđe Ćuzović, Svetlana Sokolov Mladenović, Globalizacija i digitalna ekonomija, Sinteza, 2014;

Severvić Nenad, Digitalna ekonomija, Ekonmika, vol.53, br.5-6, str.104-111;

Stojanović D., Digitalna ekonomija i transformacija poslovnih procesa – izazovi i rizici, Ekonomija teorija i praksa, str. 80-90., 2017;

Burazer Darija, Digitalna ekonomija – ekonomija budućnosti – diplomski rad, Ekonomski fakultet u Osijeku, 2017;

Duraković B., Digitalna ekonomija, e-poslovanje, e-trgovina i digitalizacija poslovnih procesa, Zbornik radova nauka i društvo, 2022;

Boban Marija, Digitalna ekonomija i europski regulatorni okvir zaštite osobnih podataka -Izazovi i perspektive u primjeni, Treća međunarodna naučna konferencija „Pravni i ekonomski aspekti procesa integracije Bosne i Hercegovine u Europsku uniju“, str. 390-414., 2019;