ЕВРОПСКИ ПРИСТУП ВЕШТАЧКОЈ ИНТЕЛИГЕНЦИЈИ – ИЗМЕЂУ ГЕОЕКОНОМСКИХ АМБИЦИЈА И ОЖИВЉАВАЊА ТЕОРИЈЕ О НОРМАТИВНОЈ МОЋИ
##plugins.pubIds.doi.readerDisplayName##:
https://doi.org/10.63177/mns.2025.14Кључне речи:
Европска унија, Европски акт о вештачкој интелигенцији, регулаторни оквир, нормативна моћ, основна права, геоекономија, отворена стратешка аутономија.Сажетак
Ступањем на снагу Европског акта о вештачкој интелигенцији у августу 2024. године, Европска унија је прва у свету успоставила целовити регулаторни оквир за ову напредну технологију. У европским студијама је истакнута тензија која постоји између два водећа циља европског модела управљања. С једне стране, Унија настоји да заштити основна права, етичка начела и води рачуна о захтевима за транспарентношћу. С друге стране, она је напоре усмерила ка подстицају иновација и генерално јачању европског технолошког сектора. У раду се анализира европски приступ регулацији технологије вештачке интелигенције кроз призму теоријског концепта о нормативној моћи Европске уније. Истрживање је смештено у контекст глобалног геополитичког и геоекономског заокрета. Циљ рада је да испита да ли Акт о вештачкој интелигенцији одражава вредносно засновано деловање ЕУ на глобалној сцени, или пак указује на инструментализацију права у функцији досезања стратешке аутономије и дигиталног суверенитета ЕУ као наднационалног ентитета. Квалитативна анализа садржаја показује да она настоји да балансира између заштите основних права и потребе за глобалним позиционирањем у домену напредних технологија. Закључује се да европски приступ вештачкој интелигенцији није ни искључиво нормативан, ни искључиво геоекономски, већ оличава нову фазу трансформације Европске уније као актера у свету где се технолошки напредак преплиће са логиком моћи, наместо хумано-центричног друштвеног напретка.
Референце
Bauerle Danzan, S. and Meunier, S. 2024. The EU’s Geoeconomic Turn: From Policy Laggard to Institutional Innovator, Journal of Common Market Studies 62(4), pp. 1097-1115. DOI: 10.1111/jcms.13599;
Дабић, Д. 2025. Европска канцеларија за вештачку интелигенцију као центар стручног знања о вештачкој интелигенцији на нивоу Европске уније, Европско законодавство, Год XXIV, бр. 89, стр. 221–238. DOI: https://doi.org/10.18485/iipe_ez.2025.24.89.11;
Dabić, D. 2024. Ekonomske prognoze - izgledi povoljniji, oprez opravdan, Progovori o pregovorima, broj 104, str. 18-21 Интернет, https://issuu.com/beogradska.otvorena.skola/docs/progovori_o_pregovorima_104/22?ff, 7.04.2025;
Дабић, Д. 2017. Европска избегличка криза као изазов теорији о нормативној моћи Европске уније, У: Јанковић, С., Павловић, З. и Дабић, Д. Балканска мигрантска рута: између политике, права и безбедности, Београд: Институт за међународну политику и привреду и Покрајински заштитник грађана – омбудсман, АП Војводина;
Gordanić, J. 2022. The Impact of the Covid-19 Pandemic on the right to access the internet as a human right, in: Igor Milenković, Bojan Vlaški (eds), Challenges and Perspectives of the Development of Legal Systems in the XXI Century, Faculty of Law, Banja Luka, pp. 189-184;
Ebers, M. 2024. Truly Risk-based Regulation of Artificial Intelligence How to Implement the EU’s AI Act, European Journal of Risk Regulation, pp. 1-20, doi:10.1017/err.2024.78;
Крастев, И. 2017, После Европе, Самиздат Б92: Београд;
Loesekrug-Pietri, А. 2019. France and Germany Must Change the Game, Project Syndicate, Интернет, https://www.project-syndicate.org/commentary/france-germany-eu-innovation-cybersecurity-by-andre-loesekrug-pietri-2019-02, 10/03/2025;
Manners, I. 2002. Normative Power Europe: A Contradiction in Terms?, Journal of Common Market Studies, 40(2), pp. 235-258, https://doi.org/10.1111/1468-5965.00353;
Mügge, D. 2023. EU AI sovereignty: for whom, to what end, and to whose benefit?, Journal of European Public Policy, 31(8), pp. 2200-2225. Доступно на: https://doi.org/10.1080/13501763.2024.2318475;
Pham, B. & Davies, S. 2024. What problems is the AI act solving? Technological solutionism, fundamental rights, and trustworthiness in European AI policy, Critical Policy Studies, DOI: 10.1080/19460171.2024.2373786;
Regulation (EU) 2024/1689 of the European Parliament and of the Council of 13 June 2024 laying down harmonised rules on Artificial Intelligence and amending Regulations (EC) No 300/2008, (EU) No 167/2013, (EU) No 168/2013, (EU) 2018/858, (EU) 2018/1139 and (EU) 2019/2144 and Directives 2014/90/EU, (EU) 2016/797 and (EU) 2020/1828 (Artificial Intelligence Act), “OJ” L, 12.7. 2024;
Самарџић, С. 2016. поговор у: Минклер, Х. Сила у средишту: нови задаци Немачке у Европи, Албатрос Плус: Београд;
Stanković, N. 2021. Normativna moć kao aspekt spoljne politike EU u kontekstu pandemije Kovid 19. U: Stanović, N., Dabić, D. i Bandov, G., Razvojni pravci Evropske unije nakon pandemije Kovid 19, Beograd: Institut za međunarodnu politiku i privredu;
Feldstein, S. 2024. Evaluating Europe's push to enact AI regulations: how will this influence global norms? Democratization, 31(5), pp. 1049-1066. DOI:10.1080/13510347.2023.2196068;
Haroche, P. 2023. A ‘Geopolitical Commission’: Supranationalism Meets Global Power Competition, Journal of Common Market Studies 61(4), pp. 970-987. DOI: 10.1111/jcms.13440;
Herranz-Surrallés, A., Damro, C. and Eckert, S. 2024. The Geoeconomic Turn of the Single
European Market? Conceptual Challenges and Empirical Trends. Journal of Common Market
Studies, Vol. 62, No. 4, pp. 919–937. Доступно на: https://doi.org/10.1111/jcms.13591.
